Kontesting me nije oduvek privlačio. Nikada se nisam takmičio tokom svoje penjačke karijere (za koju se nadam da ipak nije gotova), osim sa samim sobom i sa svojim prijateljima. To je ona zdrava konkurencija koja zabavlja, nikada ne frustrira, a istovremeno tera čoveka da bude bolji. Šta sada ima da se takmičim sa radio-stanicom, posebno kada mi je rad iz prirode u fokusu? Medjutim, bio sam navučen na pileup prilikom Flora&Fauna aktivacija. Ne samo na pileup već i na taj ubrzani rad, sa kratkim i brzim razmenama zarad postizanja nekog "većeg" cilja. Kako nisam uvek mogao da odlazim u prirodu kada sam hteo, počeo sam da istražujem vode kontestinga. Na neki način, potpuno novi svet se otvorio ali kao i svakom drugom radio-amateru koji živi u Beogradu (ili drugom većem gradu), doživljaj nikada nije mogao da bude potpun. Kada nema previše buke na bandu onda ima buke u kući. Kada nema buke u kući onda je baš potrebno nešto iz prodavnice. Kada ne treba ništa iz prodavnice onda baš mora da se popravi česma koja curi. Kada ništa ne curi onda je baš pravo vreme da se „samo pola sata“ provoza trotinet... Tokom WW kontesta, nisam uspeo da sastavim ni dva sata bez ikakvih prekida a dva puta sam i izgubio teško stečenu frekvenciju. Ali dobro, lekcija je naučena, kontest ne može da se radi od kuće (Ili iz kancelarije pored kuće u mom slučaju).

Rezultat me nije previše ni zanimao. Mnogo mi je bila važnija lična statistika jer sam znao da u tim okolnostima ne može da bude sjajna što se po objavljivanju rezultata se i ispostavilo. Sa druge strane, i uz umanjenje bodova od čak 15,2% sam bio na trećem mestu u Srbiji (SO LOW ALL). Iskreno, to mi je prilično otvorilo apetit, koliko god smešno zvučalo jer to ipak jeste smešan rezultat. Razmišljao sam ovako: ako sa toliko traljavim radom, prekidima i generalno kratkim vremenom provedenim za stanicom, mogu da budem treći u Srbiji, onda bih definitivno mogao da imam bolji rezultat, ne samo u Srbiji, već možda i na Evropskom nivou, ukoliko se ozbiljnije posvetim kontestu i izmestim iz Beograda. Tako je počela potraga za lokacijom! Ideja vrlo jednostavna: naći kuću na nekom brdu, iznajmiti je na nekoliko dana i potpuno posvećeno raditi kontest.

U nekom trenutku sam odlučio da ću raditi samo na jednom bandu, odnosno na 80m. Kuća je naravno morala da ima struju ali je takođe morala da ima i visoko drveće, kako bih dipol mogao da podignem dovoljno visoko. Totalno sam se razočarao u sajtove za pretragu smeštaja jer apsolutno niko od izlagača nije pominjao visoko drveće u svom oglasu, pa sam se snalazio procenjujući na osnovu šturih fotografija i GoogleEarth prikaza. Svega nekoliko ponuđenih kuća je imalo makar teorijskih šansi da ispuni potrebne uslove ali to nisam mogao da znam dok ne dođem na lokaciju. Razmišljao sam o nekoliko različitih opcija za postavljanje antene i na kraju shvatio da je jedino na šta u potpunosti mogu da se oslonim ono što lično imam i za šta mi niko drugi ne treba. U ovom slučaju je to bio SpiderBeam stub od 12m kao centralni stub, sa još dva štapa za pecanje za krajeve dipola, jedan od 9m i jedan od 7m. Ok, drveće mi više ne treba!

Jedna od vrlo željenih lokacija tokom moje potrage je bila planina Maljen, odnosno poznato izletište Divčibare. Blizu je Beograda, lepo je mesto a i ja se super osećam kada sam tamo - samo je trebalo pronaći adekvatnu kuću. Mada, imao sam u glavi da i ako je ne pronađem, uvek mogu da se oslonim na svog prijatelja koji tamo ima vikendicu, kod koga sam već boravio nekoliko puta i koji mi je već ponudio da je koristim za takmičenje. Nije na idealnoj lokaciji ali kada zagusti - daj šta daš. Obzirom da se kasnije ispostavilo da bi me iznajmljivanje kuće za tih nekoliko dana koštalo gotovo 100 evra po danu, može se reći da je prilično zagustilo i da je Vasina vikendica u stvari skroz dobra opcija.
Vaso i ja se poznajemo i družimo mnogo godina u nazad. Ne, nije to onaj Vaso na koga su neki od vas pomislili, jedan drugi je u pitanju, manje poznat u radio amaterskom svetu i sa dužom bradom. Upoznali smo se na planini. U početku je bio samo jedan od polaznika početnog alpinističkog tečaja koji sam vodio ali se ubrzo izdvojio po svojoj harizmi i neprevaziđenom smilu za humor. Jedan je od retkih ljudi koji sarkazam znaju da koriste u humorističke svrhe baš kako treba - sa preterivanjem! Bio je odličan tečajac a zatim i još bolji pomoćnik na tečajevima pa vrlo brzo postao i dragi prijatelj. Kasnije sam i ja njemu bio tečajac jer je on vrlo zaslužan za moju ponovnu aktivaciju u radio-amaterizmu a naročito za ljubav ka portabl radu i kojekavim aktivacijama.

Tokom razgovora oko takmičenja predložio sam da zajedno radimo u MULTI kategoriji tako da se iznenada rodila sasvim nova ideja. Posle deljenja užeta na stenama, hrane, šatora, vode i svega ostalog što planina zahteva, došao je trenutak da podelimo i radio-stanicu. Koristićemo klupski znak YT0T - mnogo zgodnije od YU4OWL ili YT2SIN. Ubrzo smo shvatili da u MULTI kategoriji ne možemo da radimo samo na jednom bandu, već da moramo sve da ih pokrijemo, što je sa sobom nosilo sasvim novi logistički zahtev. U ovom trenutku je izbor bio sasvim jasan:
Opcija 1: Single kategorija, jedan band, jedna antena ili eventualno dve, jednostavna logistika i samoća ili
Opcija 2: Multi kategorija, svi bandovi, mnogo antena, puno logistike, planiranja i rad u društvu.

Na planini postoji stara izreka koja kaže: mazohizam jača organizam! Tako smo nas dvojica junaka odlučili da je vreme za malo čeličenja, jer ako nešto čoveka čini jačim to je onda kada sam sebi zakomplikuje život maksimalno! U našem slučaju se to više prenelo na mene jer sam sa poslom mnogo fleksibilniji od nas dvojice pa sam mogao i više vremena da izdvojim. Naravno da smo mogli da koristimo samo jednu multi band antenu ali kako toliko veliko takmičenje da radimo sa jednom antenom? Šta ako nam za lokal bude trebao dipol? Šta ako budemo bolje čuli da jednoj anteni a nas čuju bolje ako emitujemo sa drugom antenom? Šta ako se neka antena polomi? Šta ako...? Šta ako...? Hiljadu „šta ako“ a samo jedan odgovor: „Ne znam, smisliću!“
Nekoliko stvari je moralo da se posloži da bi cela ova akcija uspela:

1. Dobra lokacija
2. Redudantan sistem antena
3. Redudantan PPS
4. Dovoljno kafe
5. Sreća

Kafe smo imali na pretek a sreći se nadali. Međutim, pre nego što nastavimo ovu priču dalje, važno je definisati pojam „cela ova akcija“, odnosno šta nam je bio cilj. Pre svega, želeli smo da doživimo iskustvo takmičenja u punom smislu, jer ni jedan od nas dvojice nikada ranije nije bio u prilici da to uradi. Obojica smo se uvek takmičili skromno, po nekoliko sati kada život dozvoli. Druga stvar je bio rezultat, odnosno želeli smo da vidimo dokle možemo da doguramo u ovakvoj konfiguraciji, odnosno u MULTI-SINGLE LOW kategoriji. Shodno tome, postavili smo ciljeve tako da svaki sledeći proizilazi iz izvršenja onog prethodnog:

1. Uspostaviti lokaciju sa svim potrebnim antenama
2. Prevazići prethodni rekord za Srbiju od 587 veza
3. Izdržati kontest do kraja i uraditi 1000 veza
4. Ući u top 10 u Evropi (ovo nije bio stvaran cilj već više san koji je lepo zvučao)

LOKACIJA

Kao konačnu lokaciju smo odabrali moju vikendicu, u selu Ivanovu, nedaleko od Pančeva. Ona u startu nije bila razmatrana jer je dvorište prilično uzano, kuća je stara i grejanje zahteva da neko na svakih sat vremena ubaci drvo/briket u peć. Neko od radio-amatera mi je jednom prilikom rekao da je to selo nekada davno imalo radio-amaterski klub koji je bio aktivan (meštani o tome nemaju pojma ali ako neko ima bilo kakvu informaciju o ovome, biću mu zahvalan da mi pošalje). Dvorište je površine oko 7 ari, dugačko 70m a široko 10m. Dobra stvar je da je većina dvorišta prazna, odnosno nema nikakvih građevina koje bi mogle da smetaju. Tu je samo jedna šupa površine 20ak kvadrata sa metalnim krovom, blizu polovine dvorišta. Drveća nekog i ima ali ni približno onome kako bih ja voleo. Međutim, moja porodica je u tom selu prisutna više od pola veka tako da sam sa komšijama jako dobar i računao sam na njihovu pomoć. U svakom slučaju je sve bolje od Beograda! (Kakva ironija... dok pišem ovaj tekst i prisećam se priprema za kontest, sedim u hotelskoj sobi u Šangaju na 45. spratu a nemam ni jednu antenu niti uređaj!)

Ok, lokacija je zakucana. Možda nije dobra ali je zato moja! Hajde da vidimo šta ćemo sa antenama…

ANTENE

Dva cilja su od samog starta bila postavljena na temu antena:

1. Da se pokriju svi takmičarski bandovi
2. Da sve bude redudantno, odnosno da za svaki band imamo min 2 antene za slučaj da jedna iz nekog razloga otkaže. Naravno, dokle god sve lepo radi, velika je prednost imati i vertikalno polarisanu i horizontalno polarisanu antenu na svakom bandu.

Ja lično u početku uopšte nisam uzimao u razmatranje 160m band. Nekako mi je to bilo previše veliko i visoko da bih ga uopšte razmatrao. Međutim onda je Ivan YT5U posadio seme znatiželje rečima: „makar samo 5 veza uradili, biće vam množitelji i značiće vam!“. Opet želim da se zahvalim Ivanu na svoj podršci koju nam je pružio pre i tokom takmičenja! Od tehničkih saveta i pozajmljivanja opreme do konstantnog bodrenja i praćenja tokom kontesta! Iskreno, uz naše znakove u logu je trebao da stoji i YT5U! Zarad tih „5 veza“ sam danima tražio antenu koja bi mogla da radi na tako malom prostoru koji nam je bio dostupan. Na kraju je izbor pao na vertikalku koja ići uz 10ak metara visoku jelu u mom dvorištu a zatim preći u horizontalu prema velikom orahu u komšijskom dvorištu. Horizontalni deo će biti paralelan sa strujnim vodom koji prolazi ispred kuća ali šta je tu je! Žica je dugačka 39,6m prema nacrtima koje sam našao na netu. Za radijale sam kupio telefonski kabl i planirao 4 komada po 40m, razvučenih po dvorištu, između kuća i delimično na ulici.
Antene za ostale bandove su naravno bile obavezne od starta, u sledećoj konfiguraciji:

80m – dipol po horizontali mog i susednog dvorišta + invertovano L na DX komanderu
40m – trapovani dipol 40/20 za portabl + vertikalka na DX komanderu
20m - trapovani dipol 40/20 za portabl + vertikalka na DX komanderu
15m – vertikalka na DX komanderu (ovde smo najslabiji bili)
10m – Yagi DIY, koju sam pravio nekoliko nedelja ranije  + vertikalka na DX komanderu

Takođe sam hteo da imamo jednu antenu koja će biti samo za slušanje, odnosno beveridž. Međitim, dva izazova su se isprečila. Prvi, žica može biti maksimalne dužine 80m i prostiraće se skoro celim mojim dvorištem i ući će nekih 20ak metara kod komšija, što mi nije bilo slatko jer ljude na toj strani ne poznajem, skoro je kuća prodata. Drugi, orijentacija tog beveridža bi bila ka nekih 50-60 stepeni, odnosno ka severoistoku a taj pravac nam za DX nije bio previše interesantan. Na kraju je pala odluka da koristimo samo dugačku žicu sa trafoom ali bez terminisanog kraja, pa šta bude biće. Gledao sam YT klip gde je čovek dosta dobre rezultate imao kada je u pitanju slušanje sa takvom antenom. Koristio je 49:1 trafo i žicu dižine oko 100m.

Iz kluba smo uzeli sve dostupne koakse i tačno imali koliko nam je bilo potrebno, maltene u metar.
Što se preklopnika za antene tiče, kupio sam preklopnik koji pravi Mire YU2ZZ. Ovom prilikom mu se zahvaljujem što je ispoštovao dogovor i preklopnik završio i poslao na vreme! Preklopnik radi sjajno i za te novce je definitivno best buy. Uz malo bolju završnu izradu, odnosno šminku, verujem da bi imao dosta uspeha i na svetskom tržištu!

PPS

Ovde nije bilo previše opcija. S obzirom da smo vrlo bili ograničeni sa koaksijalnim kablovima, PPS je morao da bude što bliži ostatku dvorišta a kao jedina moguća lokacija se nametnula kuhinja. Glavni kabl od stanice do antenskog preklopnika smo uštinuli vratima jer je jedino na taj način mogao da uđe u kuću. Imam neko parče vrlo krutog PTFE koaksa pa je sa njime to moguće bez ikakvih briga. Sa bilo čime drugim bi smo morali da bušimo vrata. Za sam kontest sam na kraju zaboravio da ponesem radnu stolicu tako da smo sve vreme sedeli na nekoj staroj drvenoj. Nakon kontesta me je nekoliko dana boleo zadnji deo butina od te stolice, iako na mojim butinama ima dosta tapacirunga.

Od opreme smo koristili sledeće:
1.Uređaj: Yaesu FTDX10, Rezervni: Yaesu FT891
2.Napajanje: MeanWell LRS 350-12, Rezervno: MeanWell LRS 350-12 + Zippy LiFePo 8400mAh baterija + akumulator iz kola
3.Mikrofon: Rode Procaster, Rezervni: Yaesu fabrički mikrofon
4.Slušalice: Bose QC25, Rezervne: stare avijatičarske ili u najgorem slučaju, zvučnik na stanici
5.PTT taster: nožni, DIY, Rezervni: Ručni DIY + Yaesu fabrički mikrofon
6.Selektor antena: Mire YU2ZZ, Rezervni: nema
7.Logovanje: N1MM+

Kantu za vršenje male nužde nismo imali pod stolom. To uopšte nije loša ideja, čak i kada nisu u pitanju vrhunski takmičari koji jure svetske rekorde!

PRIPREME su počele dve nedelje pre takmičenja, odnosno dva vikenda sam odlazio sa ćerom u vikendicu kako bi smo pripremili ovu "vrhunsku" kontest lokaciju! Sve komšije su znale da se nešto „veliko“ sprema, što zbog nas dvoje koji smo razvlačili žice i podizali stubove po dvorištu, što zbog moje drage mame koja se sa komšijama redovno čuje telefonom. U nekom trenutku mi je komšinica na čije drvo je trebalo da ide inverted L za 160m rekla kako se ja to baš ozbiljno i profesionalno spremam, na šta sam joj samo objasnio da su ozbiljni i profesionalni ljudi po drugim selima po Srbiji a da smo mi samo pilićari žičaroši, koji se eto malo igraju! Ta konstrukcija „pilićari žičaroši“ mi je nekako najbolji opis ovih aktivnosti pa je zato i morala da uđe u naslov ovog teksta.

Odlazak sa ćerkom u vikendicu mi je postala baš draga rabota. Malo ja postavljam antene a ona mi pomaže, malo mi ne pomaže nego petlja nešto po dvorištu a malo ni ja ne postavljam antene nego petljamo nešto zajedno! Tokom prvog vikenda smo postavili DX Komander antenu, razvukli glavni koaks ka dvorištu i razmestili nameštaj po kući. Ranije nisam koristio element za 80m na ovoj anteni i zanimalo me je kako će raditi a trebalo ga je i "upeglati" jer je bio nov. Izazov sa ovom antenom i "peglanjem" elemenata je taj što moraju prvo da se otkače radijali (usput rečeno, radijala ima 5 x 6kom x 5m) a zatim spusti stub dole sa svim elementima. Međutim, pred kraj 2022 godine mi je vetar polomio ovaj stub tokom FF aktivacije sa Santorini ostrva u Grčkoj i jedva sam uspeo da ga zakrpim. Što bi se reklo, stub je imao slabu tačku ali je delovalo da funkcioniše lepo. Dok sam ga poslednji put spuštao dole, kako bih poslednjih 2cm žice odsekao, nisam primetio da je element za 80m zapeo za žičanu ogradu i previše savio stub. U trenutku kada sam to konačno video, nemili zvuk cepanja fiberglasa se proneo dvorištem! Toliko mi je to glasno bilo da sam imao utisak da su se i ptice iz
obližnjih krošnji razbežale, kao kada se čuje pucanj. Štap se polomio na pola!!! Ista pukotina kao ranije, samo se otvorila iako je preko nje stajao novi sloj staklenog platna i nekoliko slojeva poliesterske smole. Gledao sam ovu tugu u neverici i već sam se video kako ponovo krpim isti element uz neizvesnost da li će uopšte biti kako treba. Međutim, jedna pomisao na duct tape je rešila sve! Uzeo sam plastične vezice, stegao napukli element na tri mesta i sve pažljivo obmotao trakom. Protresao sam stub čisto da vidim kako se drži i bilo je OK! Problem rešen!

Tokom sledećeg vikenda je trebalo rešiti fan dipol. Trapovani dipol za 40m i 20m sam imao od ranije. Napravio sam ga za aktivacije kako bih se otarasio linkovanog dipola koji me je nervirao jer ako se koristi za bilo šta drugo osim za aktivaciju (tokom koje se radi na jednoj frekvenciji) prilično nervira stalno spajanje i razdvajanje elemenata. Dipol za 80m je bio glanc-nov i trebalo je "upeglati" elemente.

Velika nepoznanica mi je bilo da li oupšte trapovani dipol može da radi zajedno sa još nekim dipolom u fan konfiguraciji. Teorijski, ne bi trebalo da bude ikakvih smetnji ali, otkud znam, čudni su putevi RF-a. Takođe sam razmišljao da napravim klasičan fan dipol, onako kako se može naći na internetu i po prodavnicama, odnosno za tri banda tri zasebna dipola koji polaze iz iste tačke a prostiru se međusobno paralelno, na razmaku od recimo 10-15 cm. Zahvaljujući velikoj pomoći i savetima Andre YU1QT, od ove ideje sam odustao. Umesto toga, dipoli će stajati međusobno ukršteni. Ovo mi je malo pokvarilo koncept oko postavke DX Commander antene ali ne previše, jer sam i dalje imao mesta da je uglavim. Što se postavke dipola tiče, za testiranje sam koristio moj Spider Beam stub. Postavio sam ga uz ogradu između mog i komšijskog dvorišta. Jedan kraj dipola za 80m sam razvukao skroz do ćoška njihovog dvorišta i podigao na oko 8m visine, uz pomoć Ivanovog štapa. Drugi kraj je išao ka mojoj kući i završavao na jeli koja je oko 6-7m visoka. Jedan kraj dipola za 40/20 je išao skroz do ograde prvih komšija ka drugim komšijama, gde sam štap od 6m vezicama vezao na stub od ograde i tako dobio oko 7m visine. Drugi kraj je išao preko mog dvorišta do ograde, gde sam takođe vezicama vezao štap dužine 7m. Ovako postavljene antene su prema mojim shvatanjima sjajno radile. Tog vikenda je bio Ruski DX kontest i sjajna prilika da se antene isprobaju u realnoj situaciji. Nije za mene tu bilo nikakvog takmičenja ali test je uspešno urađen a sa rezultatom sam bio vrlo zadovoljan!

Ovom prilikom sam takođe prvi put testirao i antenski preklopnik i antenu za slušanje, kako god je zvali a za mene je to samo dugačka žica. Preklopnik se super pokazao ali smo imali jedan problem. Pre objavljivanja ovog teksta sam proverio sa YU2ZZ da li je problem bio do mene ili prosto tako preklopnik radi i ispostavilo se da je nešto do mene, odnosno do moje konfiguracije opreme. Naime, kada se prijemna i predajna antena koriste odvojeno, pobuda koju daje tjuner na stanici, prilikom tjunovanja, nije dovoljna da pobudi birač da promeni antenu. To dovodi do toga da stanica tjunuje antenu na kojoj se sluša a ne onu na kojoj je predaja. To dalje zahteva da svaki put kada se koristi tjuner, antena na kojoj se želi predaja, mora da bude nameštena i kao prijemna antena. Tek po obavljenom tjunovanju, preklopnik za prijemnu antenu može da se pomeri na položaj gde je antena na kojoj se stvarno želi prijem. Ovo nije neki naročit problem ali za kontest situaciju predstavlja dodatni napor i mogućnost za grešku. Srećom pa su antene bile dobro "upeglane" i vrlo je malo tjunovanja bilo potrebno. Nisam još uvek stigao da se detaljnije pozabavim ovime i rešim problem.
Dugačku žicu sam planirao da postavim na drvene štapove i tako je odvojim 1m od zemlje. Međutim, tokom ovog vikenda nisam imao vremena za to pa sam je samo okačio na ogradu. Takođe je nisam prebacivao kod komšija već je žica pratila moju ogradu, odnosno išla je do kraja dvorišta zatim u levo po 90 stepeni narednih 10m i opet u levo po 90 stepeni, u nazad još oko 10-15m. Srećom po preklopnik i tjuner, antena nije ni radila! Odnosno, cela poenta ove antene je bila da dobijemo prijem sa vrlo niskim šumom, kako bi smo eventualno izvukli neke daleke signale i dobili množitelje. Antena jeste imala niži nivo šuma od drugih antena, za oko dve S jedinice ali je istovremeno imala i niži nivo signala za iste te dve S jedinice. Negde duboko u sebi sam gajio nadu da će biti bolje kada je ispravim...

Vremena za upeglavanje i testiranje antene za 160m nije bilo. Međutim, nije me to previše dojmilo jer sam istu stvar uradio puno puta, samo za 40m. Vrlo je jednostavna procedura: lukom i strelom prebacim kanap preko drveta, vežem žicu i zategnem je kako god mi odgovara. Još je ovde priča bila i jednostavnija jer mi je antena svakako išla horizontalno pa nisam morao da brinem oko visine. Radijali me takođe nisu brinuli jer njih mogu i noću da postavljam.

Yagi za 10m je bila spremna i proverena, samo ju je trebalo sastaviti. Medjutim, sa njom su postojala druga dva izazova:

1. Jedini stub na koji je ona mogla da ide je SpiderBeam a taj stub je istovremeno jedini bio dovoljno dobar za dipol.
2. Nemamo rotator tako da će morati da bude fiksna. Plan je bio da je pre podne okrenemo ka istoku, odnosno ka Maleziji, Tajlandu i Australiji a popodne ka Amerikama, na smenu. Napravio sam rotabilne držače za nju tako da će i jedan čovek moći da je okreće, ukoliko ne spava u tom trenutku.

Stub smo rešili tako što smo SpiderBeam-a dodelili njoj a dipole ćemo postaviti na Vasin SOTA stub od 6-7m, koji ćemo da montiramo na štaflu dužine 4m i tako dobijemo potrebnu visinu. Svakim novim korakom smo nekako samo dodavali sebi posao a kako će se ubrzo ispostaviti, zagorčavali moj život sve više.

Ja sam u firmi odavno najavio ovo takmičenje i time se odjavio sa posla za petak i ponedeljak. Nismo bili te sreće kada je u pitanju Vasin posao, jer je u petak morao da radi skoro do samog kraja radnog vremena. U vikendicu sam stigao još u četvrtak uveče i započeo pripreme na sitno. Postavio sam stanicu, povezao sve, provukao i postavio kablove i seo da završim do kraja multi trafo 49, 9, 4 : 1. Taj trafo je trebalo da ide na dugačku žicu za slušanje jer nisam znao sa kojim će se postići najbolji rezultat. Na žalost, negde oko ponoći nisam više mogao da držim oči otvorene i legao sam da spavam. Žica će ići na 49:1 jer je on jedini bio dostupan sa nekog endfeda i to je to, kako bude biće.
Ujutru sam naravno ustao sa prv... hm... recimo trećim petlovima, negde oko 8 sati. Prvi na spisku je bio DX Commander jer je to bila jedina antena koju sam mogao lako i sam da postavim i razmišljao sam da ako nešto krene naopako, makar ćemo imati jednu antenu. Logično bi bilo da su dipoli bili sledeći na redu ali zbog štafli njih nisam mogao sam da postavim, pa sam odlučio da je inverted L za 160m sledeća.

Sklopio sam luk i ubrzo video da mi strela za ove potrebe nije u tobolcu. Nije to neka naročito posebna strela ali je pravljena za prebacivanje konopca preko drveća. Nešto je teža, jer joj je potrebno dosta kinetičke energije kako bi ponela kanap sa sobom, ima gumeni i zatupljeni vrh da ne bi nekoga eventualno povredila, lepo je izbalansirana sa takvim vrhom i naravno ima mesto za kačenje kanapa. Ali je nisam imao... Uzeo sam svoju staru standardnu strelu i koliko toliko je prepravio na brzinu. Raširio sam kanap po zemlji pored drveta, nategao strelu kao i mnogo puta pre toga i odapeo je. Stigla je negde do pola krošnje i za dalje nije imala energije. Malo sam olakšao vrh i ponovo je odapeo. Opet ćorak. Još malo olakšao vrh ali opet ćorak. Svaki put je stizala do oko polovine visine krošnje i tu se zaustavljala, dok se na kraju nije zapetljala u krošnji i tu i ostala. Nešto je moralo da se promeni, strela je očigledno bila previše lagana da bi nosila kanap sa sobom. Nju ne mogu ravnomerno da otežam ali mogu da olakšam kanap. Otišao sam po štap za pecanje (funkcionalni štap za pecanje, ne radio-amaterski!). Komšija mi je pomagao tako što je držao štap dok sam se ja spremao da odapnem novu strelu. Kako sam otpustio tetivu i strela poletela, tako sam shvatio da nisam vratio plastičnu zaštitu na vrh! Strela je letela u svojoj skoro punoj brzini, noseći samo tanki pecaroški najlon, preletela preko drveta i nastavila ka drugim dvorištima i ljudima. U toj istoj sekundi sam bacio luk na zemlju i skočio na štap za pecanje kako bih joj zaustavio let. Međutim, već je bilo kasno, najlon je bio labav što je značilo da je strela dostigla neko svoje odredište. Rekao sam komšiji da počne da mota mašinicu a ja sam gledao gde je strela. Nije je bilo! Posle još nekoliko namotaja je otpor bio preveliki, strela se zaglavila ili zabola u nešto. To je trenutak u kom sam počeo da se blago tresem od straha jer to „nešto“ bi moglo da bude i neko!!! Gledajući ka nebu nisam mogao da vidim najlon za pecanje te sam otišao po SpiderBeam stub, u nadi da ću proći dvorištem sa podignutim stubom i negde zapeti za najlon. Nigde ništa nije zapinjalo, koliko god puta sam prolazio. Komšija je morao da ide a ostavio mi je ključeve od kuće i dvorišta, ako budem hteo ponovo da probam. „Šta da probam j$%&#, sledeće što ću ja probati je zatvorska uniforma“, pomislio sam i shvatio da on u stvari pojma nema šta se upravo desilo. Ok, još bolje, neće ga teretiti za saučesništvo! Tražio sam strelu kao pomahnitao ali je nisam našao. Užasno sam želeo da ne moram da idem kod komšija u trećoj kući od nas, jer imaju malu decu. Iako se poznajemo celog života, neko će dobiti žestoke batine ukoliko je strela završila kod njih u dvorištu a neću imati prava da se branim. Jedino što me je tešilo je što sam znao da deca nisu tu već u školi. Na kraju sam morao da odem i do njih i pretražim dvorište. Mnogo je bolje tako, kada ja imam priliku da im kažem šta se desilo, nego da pronađu strelu sami. Međutim, strele nije bilo ni kod njih u dvorištu niti u sledećem! Trudio sam se da izvučem iz sećanja koliko daleko ta strela uopšte može da odleti, jer smo kolega i ja testirali sve strele koje imamo nekoliko godina ranije. Prema mom sećanju (a možda i grešim), ta strela je letela oko 160m ali tada nije imala nikakav teret i bila je odapeta pod uglom od 45 stepeni, kada ima najveći mogući domašaj. Sada je imala teret, odapeta je pod uglom od oko 60 stepeni a ja i dalje ne mogu da je nađem gotovo 100m dalje. Sa ovim mislima sam izašao na ulicu i krenuo lagano ka mestu svog zločina. Posmatrao sam sve sa distance, u bukvalnom smislu. Približio sam se dvorištu odakle sam odapeo strelu i video je zaglavljenu u krošnji, nedaleko od one prve!!! Kakav je mene fleš opalio u tom trenutku, strah stvarno čuda čini. Ono što se zapravo desilo je da sam ja, usled shvatanja da strela nema zaštitu na vrhu, razvio takav strah u trenutku da mi se bukvalno vid pomutio i potpuno sam umislio da je ta strela odletela ne znam ni ja gde, dok ona u stvarnosti nije mrdnula dalje od onog nesuđenog antenskog drveta. Pokupio sam svoje prnje iz tog dvorišta, zaključao kapiju i odustao od rada na 160m, makar na ovom takmičenju!

Mnogo sam vremena izgubio do tada, već je bilo vreme ručku pa sam podgrejao maminu sarmu koja je bila spremljena i čekala u zamrzivaču, za sve dane kontesta. Kratak predah je dobro došao posle cele sage sa strelom, trebao mi je nekakav reset sistema. Nastavio sam sa postavljenjem antena, na redu je bila Yagi za 10m. Otišao sam do kraja dvorišta gde je bilo planirano da je postavim. Međutim, tek tada mi se ta ideja više nije sviđala. Previše je koaksa do nje potrebno a mi smo imali samo relativno kratke komade i morao bih od preklopnika do nje još tri komada da stavim, sa dva tzv. burenceta. Prisećao sam se Andrinih reči da svako burence umanjuje signal, pa još kada dodam skoro 50m koaksa pa preklopnik... nije dobro! Sa druge strane, ako je stavim bliže kući biće preblizu kuće, odnosno kuća, jer je tu i komšijska. Pozvao sam Andru i pomogao mi je da zaključim da je ipak manja šteta ako je blizu kuće nego da imam toliko koaksa i adaptera u liniji. Od kako sam napravio ovu antenu sam tražio bolji odnos između elemenata, prema Andrinim savetima, i našao sam ga na kraju. Međutim sada više nije bilo vremena za bilo kakve promene i antenu sam montirao prema starim specifikacijama a dan se polako bližio kraju. Ušrafio sam koaks u antenski preklopnik i započeo pripremu stuba za dipol.

Kupio sam dve štafle dužine 4m i postavio ih jednu na drugu, tako da se preklapaju u dužini od 2m. Ušrafio sam nekoliko šrafova i dodao još nekoliko vezica, za svaki slučaj, jer šrafovi nisu bili baš dugački koliko sam ja želeo. Vasin stub je originalno dugačak 10m. To je sivi, DX WIRE stub, napravljen iz kratkih segmenata, koji je stvarno vrlo lagan i pogodan za nošenje po planinama. Međutim, zbog svega toga je i vrlo savitljiv, da ne kažem „mlohav“. Gornjih nekoliko segmenata su nam bili potpuno neupotrebljivi jer je kutija sa prigušnicom i priključkom za 4 kraka dipola bila prevelika za njega. Zbog toga nismo mogli da koristimo ceo stub već samo oko 7m ali sa štaflom od još 4m je to bilo sasvim prihvatljivo. Vaso je stigao u bukvalno poslednjem trenutku, dok sam ja završavao postavljanje famozne dugačke žice. U tome ima i moje krivice jer sam ga molio da pre Ivanova ode do moje kuće i preuzme gaće od moje žene, koje sam ja maestralno uspeo da zaboravim. Bitno je da sam poneo skoro kilometar žica i kablova a gaće zaboravio! Stub smo podigli u trenutku kada je vidljivost polako ali sigurno iščezavala. Krake dipola za 40/20 metara smo zatezali po mraku, uz čeone lampe i telefone.

Uključili smo stanicu i prošetali po bandovima. Sve je radilo kako treba, sve je bilo spremno za kontest.

O radu tokom kontesta neću sada pisati previše. Smenjivali smo se na svakih nekoliko sati i uskakali jedan drugom u pomoć zarad odlaska do toaleta. Spavali smo koliko god smo mogli i usput obavljali poslove po kući kao što je održavanje peći (iako je generalno bilo toplo pa i nismo previše arčili brikete), spremanje klope i rasklanjanje sudova. Kapija od dvorišta je sve vreme bila zaključana tako da smetnje sa strane nismo imali. Oprema je dobro radila i osim što nas je CAT kabl zezao u prvih sat vremena i što je N1MM jednom nešto blokirao, drugih problema te vrste nismo imali. Papučica za PTT nam je zadavala dosta problema jer je ona pravljena za uslove u mom PPS-u, gde stoji u ćošku između noge stola i kutije od subvufera. U ovoj situaciji nije imala tu potporu pa smo se nekako snalazili dodajući neke komade drveta. Antene su sjajno radile, osim one nesrećne dugačke žice. Možda je ipak trebalo poslušati Ivana i napraviti klasičan beveridž pa kako god da je okrenut!

S&P je dobro išao i većina veza je urađena tako. Teško smo dolazili do frekvencije za pozivanje ali je tu i „naša finoća“ uzela svoj danak. Bandove smo menjali po nahođenju i ličnoj proceni ali smo i pratili šta rade druge, iskusnije stanice. Rate nam je generalno sve vreme bio nizak, osim u nekoliko navrata tokom pileup-a kada je skakao do 120. Veze su se nizale jedna za drugom a mi smo polako ali sigurno postizali svoje zacrtane ciljeve. Oko 16-17 časova u nedelju, pred završetk takmičenja smo imali još jedan zadatak da obavimo. Kako je Vaso morao da se vrati za Beograd a ja nisam mogao sam da skinem stub sa štaflama na kojima je bio dipol, morali smo da zamenimo stubove, odnosno da skinemo Yagi antenu sa SpiderBeam stuba, skinemo dipol sa štafla stuba i ponovo ga podignemo na SpiderBeam stub. Ceo ovak postupak nam je oduzeo mnogo vremena od takmičenja. Oko 23 časa po UTC-u (1 sat ujutru) sam nas polako približavao cifri od 1000 veza i hljaditi broj dodelio stanici DA2X u 23:55! Nenormalna količina sreće me je obuzela! Snimao sam ovaj trenutak ali snimak tog vriska nije dostupan javnosti zbog svoje pomalo zastrašujuće prirode, hi. Skinuo sam slušalice sa glave i izašao napolje da prošetam i udahnem malo svežeg vazduha. Vratio sam se nekoliko minuta kasnije jer sam hteo da budem prisutan u ponoć, kada se takmičenje završava. Neverovatno je kako „vodopad“ na displeju stanice izgleda u tom trenutku, kako da je neko samo otkačio antenu.

Mnogo smo grešili i mnogo toga naučili. Možda samo nekoliko najvažnijih stvari koje bih izdvojio, koje su makar meni vredna lekcija posle ovog kontesta:

1. Ne treba biti previše fin! Ovo se pre svega odnosi na odabir RUN frekvencije. Nemoguće je danas na velikim takmičenjima skloniti se 3+ KHz od nekoga. Ako se ubode frekvencija i na 2 KHz između dve stanice, to je sreća. Ako se neko buni i baš mu smeta onda se treba skloniti. I ja sam se bunio i vikao na one koji su mi previše blizu dolazili. Šta ću, radim sa 100W i nemam drugi način da se odbranim nego da budem drčan i zvučim „opasno“. Nekada uspe a nekada ne. Od vremena efikasno provedenog u RUN modu direktno zavisi uspeh na takmičenju. Takođe se odnosi i na komunikaciju sa drugim stanicama. Oduvek su me nervirali oni likovi koji ni jednostavno „thanks“ ne umeju da kažu posle razmene, već samo gaze dalje. Međutim nije baš ni neophodno govoriti svakome, „thank you, seven-three, good luck“.
2. Napraviti plan i držati ga se! Mnogo sam analiza radio pred ovo takmičenje. Skidao sam logove stanica koje su pobeđivale na Evropskom tlu u istoj kategoriji prethodnih godina i gledao šta su one radile. Nije to bila ne znam ni ja kakva analiza, mnogo sam više vremena upotrebio na antene ali je bilo dovoljno da makar okvirno shvatim šta treba raditi. Moj zaključak je da treba napraviti plan kada se i koliko vremena provodi na svakom bandu i treba se držati tog plana. Ne kao pijan plota jer naravno da ne treba napuštati band ako lepo radi i ako donosi nove veze ali kada rate počne da pada treba i menjati. Bez plana, koji jasno stoji odštampan iznad glave se čovek lako zaboravi i zaludi jureći DX stanice! Za iskusne takmičare ovo verovatno ne važi ali za pilićare je po mom mišljenju neophodno!
3. Kofa ispod stola za malu nuždu uopšte nije loša ideja! O ovoj kofi sam slušao na QSY YouTube kanalu od Brace E77DX, koji je na ovom takmičenju postavio novi svetski rekord u kategoriji SO HIGH ALL, radeći pod znakom D4Z. Najiskrenije čestitke na ovom uspehu! Dok nas je bilo dvojica i dok niko nije spavao, problema sa toaletom nije bilo. Dok je samo jedan prisutan i ne zove CQ, takođe nema problema. Međutim, kada je takmičar sam i ima zauzetu frekvenciju za koju se krvavo izborio i još krvavije odbranio, a mora u toalet... e tu onda nastaje veliki problem. Prilikom jednog baš takvog odlaska sam uspeo da razvalim vrata koja su vodila do toaleta. Pustio sam dužu verziju snimljenog CQ-a i skočio sa stolice jurnuvši u wc. Kada magarac od 110 kg skoči na stara sobna vrata, krećući se brže nego što ih rukom otvara, onda ta vrata nemaju nikakvih šansi! Ruku na srce, još mi je dečačka želja bila da ovo nekada u životu uradim ali sada definitivno nije bilo ni vreme ni mesto za to. Šarke su izletele iz štoka kao da ih je sir držao a ne drvo, a vrata se složila na pod ispred mene. Brzo sam završio svoj dejt sa WC-šoljom i istom brzinom se vratio nazad kako bih što pre pritisnuo ono isto dugme!
4. Takmičar mora biti upoznat sa tastaturom! Mnogo smo grešili prilikom logovanja a najviše zbog toga što ni Vaso ni ja nismo bili naviknuti na tastaturu na kojoj smo radili. Iako je moj laptop, navikao sam na eksternu tastaturu a Vaso na neku svoju. Prosto smo mašili slova pri kucanju. Čuješ jedno, ponoviš to isto a ukucaš nešto drugo. Jedan drugom smo ispravljali greške koje smo mogli da vidimo na licu mesta. Koliko je stvarno grešaka napravljeno ne znamo, videćemo za nekoliko meseci kada izađu konačni rezultati.
5. Tokom takmičenja nema menjanja postavke! Osim ako nešto ne zakaže ili se polomi, antene se ne diraju tokom takmičenja. Ovo možda zvuči blesavo jer većina ljudi ni nema potrebu niti pomisao da bilo šta dira ali mi smo radili kontest sa privremene lokacije i sa opremom koja je praktično namenjena za aktivacije, odnosno portabl rad. Gomila žica razvučenih po dvorištu, između mahom štapova za pecanje! Međutim i pored svega, nije trebalo da menjamo antene pre kraja kontesta jer smo baš mnogo vremena izgubili, oko 1,5h!

Kao konačan zaključak, ovo je bilo jedno sjajno iskustvo tokom koga smo se jako lepo proveli. Bilo je tu i frustracija i radosti, raznih dobrih i loših trenutaka, osećanja uspeha i neuspeha... ali kada sumiram sve, bilo nam je lepo! Jako dobro smo funkcionisali zajedno, imali razumevanja jedan za drugoga i manje-više uspešno obavili zacrtane ciljeve! Posebno je bila zabava pevanje znaka YT0T! Dobar i pevljiv znak, probajte!
Prema još neobrađenim rezultatima smo svakako prvi u Srbiji ali to i nije neki uspeh jer je tu bila samo još jedna stanica u istoj kategoriji, koja se i nije ozbiljno takmičila. Na teroriji Evrope smo na 13. mestu, san nije ostvaren ali smo svakako zadovoljni! Dobra stvar je što prvi ispod nas ima skoro 300.000 poena manje, tako da ne bi trebalo da padnemo niže u plasmanu, ukoliko su naše greške bile u koliko toliko razumnim okvirima. Na svetskom nivou smo trenutno na 27. mestu od ukupno 114 stanica. Možda ćemo pasti za 1-2 mesta ali eto, zamislićemo da smo u top četvrtini i dati sebi povoda da prebacimo na makar petinu sledeći put!

Sve ovo ne bi bilo moguće izvesti bez svesrdne pomoći dragih ljudi oko nas! Pre svega žena u našim životima, supruga Ružice i Nine, mama Julije i mojih malih đavolica Mie i Lee. Odmah iza njih dolaze i Ivan YT5U i Andra YU1QT, kao i drage komšije teta Ela, čika Maći i baka Slavka. Ljudi hvala vam od srca!!!

U Beogradu i Šangaju
01–11. Aprila 2023
Stevan Obradović YT2SIN